Ко је правио шпорете што су канда господарили целом бившом државом („Слобода“) морао је да зна како се ти шпорети користе. Чачани су знали за струју, Смедеревци нису. Ето, синоним за дрва постало је Смедерево, за струју Чачак. Зар је онда чудо што је пре две деценије Милоје Стевановић прво својим суграђанима, а онда и диљем Србије решио да подари нешто из праве домаће кухиње.

Зар је онда чудо што је пре две деценије Милоје Стевановић прво својим суграђанима, а онда и диљем Србије решио да подари нешто из праве домаће кухиње.

Тако је на 16,5 метара квадратних настала породична мануфактура. Ћерке Катарина и Марија, супруга Нада, Милоје наравно, и ето чаробне формуле: КММН. Почело је са припремањем домаће хране, стигло се и до Београда, а онда су гладни а жељни посетиоци (посетитељке нарочито, у ово данашње време жене све мање кувају!) Милоја натерали да отвори и један мали (али увек препун) експрес ресторан. Тек, данас фирма има стотинак стално запослених (ту су и зетови) и ко зна колико коопераната. Зна се ко производи млеко, кајмак и сир, ко јаја, ко кромпир (стиже право са обронака Драгачева) ко гаји месо… ето формуле за добар успех.

Касније је, као што то обично бива, све ишло само од себе: пекара, па посластичарница… све без адитива, баш као из домаће кухиње. И тако је остало до данас: сва припремљена храна је без адитива, без сурогата (шлаг је шлаг од слатке павлаке, а не из кесице), без хемије.

Е, како све то изгледа, читаоци могу да спознају у ресторану ове породичне мануфактуре. Ако не, онда нека скокну до „Слободиног“ шпорета (где ће да набаве дома}а јаја, кајмак, сир и ко зна шта још – не знам) па сами припреме по упутствима главне домаћице, наравно Наде Стевановић (Линк за преузимање се налази испод слике).

Пише: Мика Дајмак