Пре мене из Српске православне цркве искључен је само Васа Пелагић, али он је имао свештенички чин. Ја немам тај чин, па неки званичници СПЦ кажу да сам ја први. Тако да ви имате част да седите са најгорим Србином од Светог Саве наовамо. Једини сам који је избачен и из Комунистичке партије и из Српске православне цркве. Коментар неких људи који су чули моју судбину био је: Јадан човек, нико га неће!

Овако прича Милоје Стевановић, познатији као Грешни Милоје, из села Горачић код Гуче, чији је животни пут био веома буран – њега су у размаку од 30 година најпре искључили из Савеза комуниста, чији је био члан и функционер, а недавно је “избачен” из СПЦ, зато што је на своје имање примио монахе Рашко-призренске епархије и владику Артемија.

Милоје је некада био атеиста, познати акцијаш, секретар Општинског комитета СК Лучана, општински правобранилац, а 1983. је, како каже, “погинуо” у Сава центру. Као истакнути партијски активиста, обратио се окупљенима на омладинској конференцији под називом “Зашто ћутимо?”. Његов проблем је, као и увек у животу, био што је заиста хтео да одговори на то питање, и при том објасни шта нас чека. Рекао је отприлике: “Другови, ако наставимо да радимо овако како раде они који нас воде доћи ће до распада економског система, социјалних ломова, политички систем ће се растурити а избори су трка у којој учествује један коњ”… Алудирао је на Дражу Марковића, тада високог функционера партије. Међу учесницима је био и Богдан Трифуновић, онда су ме прекидали са репликама, што није било уобичајено, а није било уобичајено да аплаудирају.

– Веровао сам у ту идеју, 12 одмора провео као командант омладинских радних бригада, али када сам ушао у структуре ја сам спознао превару. Схватио сам да се ради о једном лицемерју. У то време министар унутрашњих послова био је Стане Доланц… И увече пре него ћу поћи у Београд, на ону конференцију, он каже на телевизији да се не осећа одговорним за оно што се дешава на Косову, јер није био обавештен. Рекао сам: па он је нас 20 милиона слагао, јер је немогуће да такву лаж каже неко ко је претендент на место Тита. Морао сам да очистим своју савест, јер нисам могао увече да спавам. Пробудио сам супругу Наду у пола ноћи. Знао сам да ће то што ћу тамо рећи бити вербални деликт и да ћу се задржати у затвору неколико година. А казна за деликт била пет година. Ја сам заиста на то био спреман – каже Милоје.

Пре тога је био шеф протокола за дочек делегација на Сабору трубача у Гучи. У једној делегацији дошла је врхушка партијског државног врха на челу са Дражом Марковићем…

– Али је Дража дошао у прилично напитом стању. То булажњење које сам чуо за тим столом мене је довело до невероватног стања. Да ти се слоши. Мислиш у почетку да се налазиш у друштву људи који су достојанствени и причају озбиљне ствари. А кад чујеш од човека за кога си сматрао да је узор генерацијама идеју да би требало да се нађе нека добра женска, теби се слоши. Схватиш са су вредности које смо имали замењене неким новим вредностима. Ми смо се јавно поносили неморалом. И није никакво чудо што у једној таквој атмосфери осетите да се налазите у превари. Хтео сам да извршим сопствену катарзу.

Желео сам да будем чист пред самим собом – каже Милоје.

Шест месеци је трајало утврђивање његове одговорности. И 1984. је “избачен”. – Никад се раније није десило да неко каже тако нешто. Али су новинари почели да ме бране, и они су их спречили да ме не искључе раније. Кофер са текстовима о “случају друга Милоја” које је скупљала моја ћерка био је тежак 22 килограма. У Краљеву је била седница на којој су ме искључили, сачека ме на паркингу један добар човек из партије, каже: “Дијете, сви знају да си ти у праву, али не можеш да пишаш уз ветар “… Тада нисам имао браду, бријао сам се свако јутро, и рекао сам себи, како ћу ја сутра да се погледам у огледало ако посустанем – сећа се Милоје.

Смењују га с функције и изричу казну, неку опомену пред искључење. После тога настају ружне ствари. Стижу му “намештена” писма: “Брате Милоје, све оно што смо се договорили, решићемо преко банке”.

– Писмо на ћирилици, графитном оловком, а зна се ко је тад писао ћирилицом и ословљавао са брате. Онда, имаш сазнања да те прати дебејац. Па га видиш на улици, он нема кишобран, а ти намерно шеташ по киши – сећа се Милоје.

На следећој седници партије рекли су да нема спора да је Милоје неоспорно најштетнији политичар од рата наовамо, само је питање чији је, онда су долазили чланови комитета да га питају шта да раде – а он је говорио: “Радите по савести”.

– И у Лучанима, на седници комитета су ме избацили. Чудан осећај – имате 35 година, свој став, а испостави се да сте непријатељ – каже Милоје. 

Отац му је, када је дошао кући, рекао: “Ма ако си им рекао, јајцаре су то, нисам раније шћео да ти кажем”. Отац је био сељак, честит човек, члан партије који је када се десила нека неправда 1948. на једном партијском састанку поцепао партијску књижицу.

– Десило се тада преумљење у мом животу, ја сам постао свестан својих грехова. Атеиста сам био, али смо славили славу, сматрао сам да је то реликт традиције, као школовани марксиста. И то је било ван мене. Будући да сам постао комуниста. Али, захваљујући дешавањима у другом полувремену мог живота Грешни Милоје је постао практично синоним за Милоја Стевановића – каже Милоје, који је после постао верник.

– И после петнаестак година избачен сам и из СПЦ. Према саопштењу епархије, иако ја нисам још добио ту одлуку, судио ми је суд епархије жичке који није био надлежан, па сам ја на ту одлуку уложио жалбу Великом црквеном суду, не улазећи у њу, јер је супротна здравом разуму и јеванђељу. Да би касније господа Иринеј Буловић и Амфилохије Радовић, моје судије, потврдили ту одлуку. Осуђен сам за два страшна кривична дела. Прво, примио сам монахе рашко-призренске епархије на своје имање. А друго молио сам се Богу са владиком Артемијем, а они су донели одлуку, неканонски, да он није више владика. О том безакоњу су проговорила и два епископа грчке православне цркве – каже.

Милоје каже да његов случај доста говори о два система.

– Ни један ни други систем у свом почетном облику нису били девијантни. Девијације су почеле касније, када су почеле и злоупотребе. И издаја принципа. Ја сам постао члан СК јер сам веровао у оно што тамо пише. Проблем је настао када су се на власт попели славољубиви, властољубиви, који су у ствари, почели да од тога праве професију и да на народној грбачи живе, али не од свог зноја. Да имају виле, кола, возаче, и тако даље. Значи, конституисала се једна привилегована класа. Моја побуна је била управо када сам сазнао за ту превару. Када говоримо о збитијима у цркви ја не водим рат против Цркве, то је институција коју је основао Исус Христ. Ја водим малу борбу против издаје у СПЦ. Ми смо доживели у потоње време да нам у Синод СПЦ уђу властољубиви, среброљубиви људи који немају духа да се одупру ветровима зла, који желе да униште још једину институцију нашег идентитета. Ја водим рат против људи који су издали СПЦ, а седе у врху, и јавно су изјавили за екуменизам, а то је јерес. То је рат против издајника СПЦ. Ја сматрам да је борба за истину обавеза и право сваког часног човека. Мисао треба оспорити мишљу, књигу књигом – каже Милоје Стевановић.

Како сам “погасио шпорете”

Са Милојем разговарамо у приземљу Тржног центра “Миленијум” у Београду, у Змај Јовиној, где је отворио радњу у којој продаје домаћу храну. Од торти до хране за понети. – Ми смо у Чачку од тога направили институцију, погасили шпорете, неколико хиљада људи се храни код нас. Имамо све – од чорбе до колача. Када би наш човек израчунао инпуте, струју, рецимо за сарму, онда ће видети да је јефтиније да то купи код нас. То је кључ, јефтина, а квалитетна храна. Нема сурогата, адитива, хемије, правимо онако како су наши стари спремали – каже Милоје. 

Његова фирма у Чачку прави дневно 300 различитих прехрамбених артикала.

Помогао је синовцу и у родном селу направио млекару. Тамо ради осам људи. Прерађује се дневно око 4.000 литара млека, као и сир и кајмак. Сада та млекара има за кооперанте 130 домаћинстава.
– Мени је циљ да у сваком засеоку у Србији отворимо мали погон, онда се не би десило да имамо градску сиротињу, а запустили смо имања својих ђедова. Ова земља би из корова могла да порасте. Аутомобиле треба да праве сиромашни Јапанци, а ми треба да производимо храну. Ја сам видео како Израелци отимају пустињу и праве плодну земљу. А нама је Бог дао све а ми смо пустили да зарасте у коров – каже Милоје. 

АУТОР: Д. ПЕТРОВИЋ, Р. РАДОВАНОВИЋ